U utorak, 30. juna 2026. godine, u Centru za obuku plave ekonomije Instituta za biologiju mora Univerziteta Crne Gore nastavljena je Međunarodna ljetna škola „Održivi razvoj industrije jahtinga i krstarenja“ Tematskim modulom 4: Planiranje i razvoj infrastrukture Marina i luka za krstarenje.
Lekciju 4.1, pod nazivom „Planiranje i razvoj infrastrukture marine i luke za krstarenje“, održala je dr Maja Škurić, docent Fakulteta za pomorstvo Kotor Univerziteta Crne Gore.
Predavanje je upoznalo učesnike sa ulogom luka i marina u podršci krstarenju i nautičkom turizmu, sa posebnim osvrtom na infrastrukturu, usluge, operativno planiranje, protok putnika i specifične zahteve brodova za krstarenje prilikom približavanja lukama i marinama.
Učesnici su saznali o različitim tipovima luka za krstarenje, uključujući matične luke, luke pristajanja i hibridne luke, kao i značaj terminalne infrastrukture, transportne povezanosti, putničkih usluga, bezbednosnih procedura i efikasnih procesa ukrcaja i iskrcaja.
Posebna pažnja posvećena je konfiguraciji terminala za krstarenje i organizaciji ključnih putničkih prostora, uključujući ulazne prostore, rukovanje prtljagom, bezbednosne kontrole, prodaju karata, čekiranje, čekaonice, hodnike za ukrcavanje, kancelarije za osoblje i dodatne uslužne prostore. Predavanje je pokazalo kako savremeni terminali za krstarenje moraju da odgovore na sve veći broj putnika, veće brodove, nove tehnologije i veća očekivanja kruzera i putnika.
Centralni dio lekcije bio je fokusiran na Luku Kotor kao studiju slučaja. Učesnici su razgovarali o razvoju krstarenja, pristaništu u lukama, kretanju putnika, postojećoj infrastrukturi, kapacitetima vezova, oblastima sidrišta, uslugama tendera i operativnim politikama koje se koriste za upravljanje dolaskom brodova za krstarenje i iskrcavanjem putnika.
Na sjednici su se razmatrali i mogući scenariji razvoja infrastrukture, uključujući potencijalno proširenje kapaciteta pristajanja u cilju poboljšanja operativne efikasnosti i efikasnijeg prilagođavanja kruzera, uzimajući u obzir prostorna, tehnička i ekološka ograničenja Boke Kotorske.
Kroz ovu lekciju, učesnici su stekli praktično razumevanje o tome kako planiranje infrastrukture za krstarenje i marinu povezuje pomorske operacije, razvoj turizma, bezbednost putnika, upravljanje destinacijom i održivost. Na sesiji je istaknut značaj planiranja zasnovanog na dokazima i operativnih modela za primorske destinacije koji imaju za cilj da razvijaju krstarenje i nautički turizam na odgovoran i održiv način.Maja Skurić 01